У увод­ним из­ла­га­њи­ма и ди­ску­си­ја­ма при­сут­них јед­но­ду­шно је за­кљу­че­но да је по­ло­жај срп­ског је­зи­ка и у ино­стран­ству (на ка­те­дра­ма где се из­у­ча­ва) и зе­мљи (у свим обла­сти­ма упо­тре­бе) раз­лог за бри­гу и трај­но и осми­шље­но де­ло­ва­ње. У го­ди­на­ма кад оче­ку­је­мо ула­зак у за­јед­ни­цу европ­ских на­ро­да на­ла­зи­мо се пред по­ра­зном исти­ном: срп­ски је­зик ни­је ва­ља­но про­у­чен (ни ти­по­ло­шки ни те­ри­то­ри­јал­но), срп­ски је­зик ни­је нор­ми­ран, срп­ски је­зик ни­је ди­ги­та­ли­зо­ван, и као та­кав не са­мо да не­ће би­ти кон­ку­рен­тан са оста­лим је­зи­ци­ма не­го ће би­ти осу­ђен на од­у­ми­ра­ње, а да ствар бу­де озбиљ­ни­ја: Ср­би као на­род не­ма­ју је­зич­ку по­ли­ти­ку...Детаљније кликом на слику...

БЕ­ЛИ РАС у свом пла­ну ра­да по­се­бан зна­чај при­да­је при­ме­ни но­вих ин­фор­ма­ци­о­них тех­но­ло­ги­ја и ши­ре­њу јав­не ин­фор­ма­тич­ке кул­ту­ре и ди­ги­тал­не пи­сме­но­сти, као нај­по­год­ни­јег на­чи­на очу­ва­ња је­зич­ког и кул­тур­ног је­дин­ства срп­ског на­ро­да у зе­мљи и у све­ту.

Бри­га о срп­ском је­зи­ку не сме ви­ше би­ти мо­но­пол  на­ци­о­нал­них ин­сти­ту­ци­ја. О је­зи­ку се мо­ра бри­ну­ти у по­ро­ди­ци, учи­о­ни­ци, на рад­ном ме­сту, у сред­стви­ма ин­фор­ми­са­ња, за скуп­штин­ском го­вор­ни­цом.

Ка­ко је на кра­ју ре­че­но, је­зич­ка си­ту­а­ци­ја је то­ли­ко озбиљ­на, да Удру­же­ње БЕЛИ РАС не­ма дру­гог из­бо­ра до ши­ре­ња сво­га члан­ства и огра­на­ка, и дру­гог ис­хо­да до успе­ха.